Spider of the year 2025 – RS

Pauk godine 2025

Segestria senoculata (Linnaeus, 1758)

Zmijoliki tubopletač

Informacije

Zmijoliki tubopletač, Segestria senoculata (Linnaeus, 1758), pripada porodici tubopletača (Segestriidae). U ovu poridicu paukova spadaju pet rodova sa 181 vrstom širom sveta. Rodu Segestria pripadaju 22 vrste, od kojih osam nastanjuju Evropu.

Rasprostrnajenost, stanište i ugroženost

Zmijoliki tubopletač ima palearktičko rasprostranjenje i javlja se širom Evrope. Visinska rasprostranjenost se kreće od ravnih i brdovitih uzvišenja (od 800 m nadmorske visine) do šumske granice oko 2200 m nadmorske visine. Segestria senoculata živi u šumama – u deblima i kršu. Zbog brojnosti i pristupačnosti pogodnim staništima, u Crvenim Listama nije klasifikovana kao ugrožena vrsta.

Opis

Dužina tela Segestria senoculata je 7-10 mm kod ženki, dok su mužjaci nešto manji – 6-9 mm. Oba pola su slična po obojenosti i šarama. Glavenogrudni region je braon boje, ovalni abdomen je bledo siv ili bež sa tamnosmeđom režnjevitom prugom na sredini leđa koja podseća na šare kod zmija poskoka i šarke. Noge su svetlo smeđe sa crnim prstenovima. Većina vrsta paukova ima osam očiju, ali tubopletači imaju samo šest, poređanih u tri grupe tako da, gledajući odozgo, prave oblik slova “H”.

Način života

Kao i svi tubopletači, zmijoliki tubopletač je pretežno aktivan noću i gradi karakterističnu mrežu za hvatanje plena. Ona se sastoji od mrežaste cevi (tube) postavljene ispod kore drveta ili među pukotinama u stenama i kamenju. Od ulaza u cev, u više pravaca se šire zasebne svilene niti koje služe da prenose signal u vidu vibracija od prolazećeg plena (najčešće insekta) do pauka unutar cevi.

Kada padne mrak, Segestria senoculata dolazi do ulaza u cev gde strpljivo čeka plen. Čekajući, noge drži u položaju koji je svojsten paucima tubopletačima: prva tri para nogu su zajedno napred dok je zadnji, četvrti, par usmeren ka pozadi. Niti jedna druga grupa paukova nema ovakav položaj nogu!

Tokom sezone parenja, mužjaci napuštaju svoje tube i kreću u potragu za ženkama. Polno zrele jedinke zmijolikog tubopletača se mogu sresti tokom cele godine. Kada mužjak nađe mrežu ženke, on trese njene signale niti. Ukoliko ženka ne reaguje agresivno, dolazi do parenja u kojem mužjak drži abdomen ženke svojim raširenim vilicama.

Nakon parenja ženka oplođuje jaja unutar svoje cevi i zatvara ih ovalnom kokonom koji sadrži od 60 do 180 jajašaca. Kao i drugim evropskim srodnicima, zmijolikom tubopletaču treba oko dve godine da dostigne polnu zrelost.

Srodne vrste

Evropu nastanjuju još nekoliko vrsta roda Segestrija: bavarski tubopletač Segestria bavarica, koji je malo veći (do 14mm) i ima prekide u tamnoj leđnoj šari, tamni tubopletač Segestria florentina, čije telo dostiže dužinu do 22m i koji ima zelene helicere i potpuno tamno telo, hrvatski tubopletač Segestria croatica, usko rasprostranjen po nekim delovima Balkana i pećinski tubopletač Segestria cavernicola, koji nastanjuje pećine Slovenije.

Zašto je zmijoliki tubopletač izabran za evropskog pauka godine?

Sa ovom vrstom, po prvi put se upoznajemo sa predstavnicima tubopletača i otkrivamo neke njihove interesante odlike: šest očiju umesto osam, poseban tip mreže i jedinstven položaj nogu!

Cilj ovakvog izbora nije samo postaviti manje popularne grupe životinja u centar pažnje, već i naglašavanje ugroženih staništa kao što su, u ovom slučaju, male rupe i pukotine u kori drveta ili stenama. U isto vreme naučnici se nadaju da prikupe više podataka o trenutnoj rasporsotranjenosti ove vrste. Sa time na umu: kada sledeći put odete u šetnju šumom ili na planinarenje držite oči širom otvorene kako biste, možda fotografijom ili dopisom pomogli dokumentaciji ove vrste.

Za koordinaciju izbora Pauka godine odgovoran je Prirodnjački muzej u Beču uz saradnju sa nemačkim Arahnološkim društvom (AraGes) i Evropskim arahnološkim društvom (ESA).

Christoph Hörweg & Norbert Milasowszky

Prevod i adaptacija: Luka Žarković